Njegovo mesto rođenja smešta se severno od Save i Dunava, između pomenutih reka, a neki spominju da je to Bingula ili Dabar kod Starog Slankamena.

Mladi Arsenije od mladosti svoje voleo je monaški život, a uzor je pronašao u pravoslavnom manastiru Sveti Dimitrije u Sremskoj Mitrovici, koji se u izvorima rimske kurije označava kao pun monaha Grka i leglo šizmatičkih zabluda.

Sveti Arsenije Sremac na sebe je poneo breme upravljanja mladom srpskom arhieskopijom koja je bila važna za srpski državni i narodni život u srednjem veku.

U zborniku Žitija kraljeva i arhiepiskopa srpskih nalazi se obimna hagiografija Sv. Arsenija, koju je napisao Arhiepiskop Danilo II. Kako je pisac imao za cilj da pokaže molitveni i podvižnički lik drugog srpskog arhiepiskopa, u tekstu se nalazi ipak srazmerno malo pozitivnih istorijskih činjenica koje bi govorile o Arsenijevoj upravi nad crkvom i crkveno-političkom okruženju.

Nasledio je „presto arhiepiskopa srpskih i pomorskih zemalja” 1233. godine, na lično zauzimanje Svetog Save, pošto se ovaj povukao i otišao na svoje drugo putovanje u Svetu Zemlju.

Arhiepiskop Arsenije je podigao Crkvu Sv. Apostola u Peći, odredivši je umesto Žiče da bude sedište srpske crkve, jer je Žiča bila suviše izložena napadima neprijateljskih vojski. Zajedno sa kraljem Vladislavom starao se oko prenosa moštiju Sv. Save iz Trnova u Srbiju i učestvovao je u prenosu stolice episkopa stonskih iz Manastira Presvete Bogorodice u Stonu u manastir Sv. Petra i Pavla na Limu.

Zbog bolesti se povukao sa čela srpske crkve 1263, a upokojio tri godine docnije u žičkom metohu Crnča, takođe na Limu. Sahranjen je u svojoj zadužbini, Crkvi Svetog Apostola u Peći.

Veruje se da molitva na ovaj dan pomaže svakome ko Svetog Arsenija zamoli za zdravlje, a veruje se da ćete na ovaj način zaštititi porodicu i bližnje od svake nesreće i pošasti.

Tropar

Nastavniče milosti, učitelju Pravoslavlja, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, oče naš, jerarše Arsenije, zastupniče siromašnih, riznico milosrđa koja je otvorena za sve: Moli Hrista Boga da prosveti duše naše, da ne bi nikada zaspali na smrt.

(Kurir.rs)

By admin

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *